Danas počinje dvonedeljni Gospojinski post, koji je najkraći od četiri velika godišnja posta, a u narodu je poznat još i kao Uspenski i ustanovljen je u čast Bogomajci, zbog čega se veruje da je posebno značajan za žene i za majke, pa se vernici i vernice pričešćuju na Veliku Gospojinu.
Gospojinski post priprema vernike za proslavu Uspenja Presvete Bogorodice, poznatog kao Velika Gospojina.
Post se završava 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu, ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, onda se ne mrsi ni tog dana, već se jede riba.
Ovaj post, koji traje 14 dana, počinje na praznik Svetih mučenika Makaveja i smatra se jednim od najstrožih postova u pravoslavnoj tradiciji, posebno značajnim za žene.
Tokom Gospojinskog posta, vernici se pridržavaju strogih pravila posta, posteći na vodi i ulju, osim na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta, kada je dozvoljeno jesti ribu.
Ovaj post se smatra strožim od Božićnog i Apostolskog posta, zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici.
Prvi put se spominje u spisima Teodora Studita 826. godine, a konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166. godine.
Post ima dve dimenzije – telesnu i duhovnu.
Telesni post podrazumeva uzdržavanje od jela životinjskog porekla, dok duhovni post zahteva odricanje od grešnih misli, želja i dela.
Cilj posta je smirenje i duhovno osveženje kroz molitvu i odricanje, što vodi ka oslobađanju duha i tela od grešnih sklonosti.
