Кraj samog manastira Vrdnika 1912. godine podignut je spomenik Milici Stojadinović-Srpkinji, prvoj književnici novijeg doba, čiji su život i stvaralaštvo vezani za Vrdnik. Zvali su je „Vrdnička vila“ zbog njene ljubavi prema ovom mestu. Spomenik je rad vajara Jovana Pešića. Spomenik je 2009. godine izmešten unutar manastirskog kompleksa.
Milica Stojadinović Srpkinja (Srbkinja) je srpska književnica. Obrazovala se uglavnom sama, učeći strane jezike i sudelujući u književnom životu. Od njenih pesama objavljenih u tri knjige (1850, 1855, 1869), uspelije su prema zvaničnoj istoriografiji srpske književosti one intimnijeg karaktera. Značajan je njen dnevnik U Fruškoj gori I i II i prepiska sa Vukom Karadžićem i Minom Vukomanović.
„Srpska pevacica Milica“, „pesmotvorka i spisateljka srpska“, kako su je nazivali njeni romantičarski savremenici, rođena je u sremskom selu Bukovcu i bila je jedna od najznatnijih ličnosti u srpskom narodu. Vuk Stefanović Karadžić ju je voleo kao svoje dete i nazivao je „moja kći iz Fruške“. Njegoš je govorio o toj lepoj i mladoj devojci; „Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori!“ Knez Mihailo bio joj je više no zaštitnik: odan prijatelj. Kada je dolazila u Beograd, beogradski književnici su je dočekali kako se nijedan srpski pisac dotle nije bio dočekao. Ljubomir P. Nenadović veličao je u svojim stihovima, slavio njene „lepe pesme“ i „čustva prava“. Đorđe Rajković joj je posvećivao svoje stihove. Ivan Mažuranić, proslavljeni pesnik Smrti Smail-age Čengića, dolazio je da je vidi. Jovan Subotić silazio je sa svoje visine slavom ovenčanoga pesnika i govorio sa njom kao jednak sa jednakim. I van skromnih granica srpske književnosti bilo se čulo ime ove neobične devojke: Johan Gabriel Sajdl posvetio joj jednu laskavu prijateljsku pesmu; sa Ludvigom Augustom Franklom bila je u velikoj prepisci, i u svojoj starosti pesnik je sačuvao vernu i nežnu uspomenu na prijateljicu iz mladih dana; češka pripovedačica Božana Njemcova njena je prijateljica sa kojom se dopisuje. Listovi su donosili njene slike, po svima krajevima pričalo se o pesnikinji iz Fruške gore, ljudi su dolazili da je vide.
Kao darovito dete seoskog popa u Vrdniku objavljivala je već u svojoj trinaestoj godini. 1847 izišla je u Serbskom narodnom listu njena prva pesma. Ona je bila žarki rodoljub („žarka rodoljubica“) i pozdravila je plamen koji je 1848. g. bio zahvatio celu staru Evropu kao prvu svetlost mlade slobode srpske. Ona je pevala „slavenske lipe“, sađene u Sremu kao „drveće slobode“ u Francuskoj, Knićanina i njegove dobrovoljce sa fesovima i sa kuburlijama za pojasom, vojvodu Stevana Šupljikca, za kojega su se tolike nade vezivale, sve junake tragične i krvave Bune. U odelu od tri narodne boje, ona je išla pred narodnim povorkama koje su iz Fruške gore stizale u Vukovar. Kada su se stvari okrenule rđavo po Srbe, kada su se sa visina Fruške gore mogla videti bačka sela u plamenu, i kada se svaki čas očekivao prelaz Mađara u Srem, osamnaestogodišnja devojka, koja je čitala Šilerovu Jovanku Orleanku, zavetovala se da će sa gitarom u ruci otići u srpski logor i pesmom raspaljivati gnev i hrabrost srpskih boraca.
I od 1848. njeno ime se susreće u srpskim listovima i časopisima onoga doba, u Vojvođanci, Sedmici, Šumadinci, Fruškogorci, docnije u Danici, i bezimeno u Putniku i Komarcu. Njene pesme izilaze u tri maha 1850, 1855, i 1869. godine, i ona se pozdravlja ne samo kao lepa nada no kao ukras i ponos cele srpske poezije.
Jakim nacionalnim osećanjem svojim ona je imala puno pravo da svome imenu doda i reč „Srbkinja“. Kad je govorila o staroj slavi srpskoj, veli Frankl, „glas bi joj zvučao nekako svečano-elegično“. Svoju učiteljicu, odrođenu Srpkinju, koja joj je bila rekla: „ti si vrlo darovita; šteta što si od racke porodice“, Milica je tako zagrejala, da su obe provodile noći, čitajući junačke pesme srpske, istoriju srpsku, i plakale nad propalom starom slavom srpskom.
Kuda me sada odvlači čuvstvo?
U polje tužno, u polje pusto,
Velikom grobu sreće i slave,
Junaka dični’, carske glave,
Ah, svako Srpče koje se rodi
Srce ga prvo Kosovu vodi…
